Krompiri

Dospeo iz Amerike, a u Srbiju je došao početkom 19. veka.

Krompir je redovno prisutan u ishrani i predstavlja jednog od neizostavnih sastojaka svakodnevne ishrane. Zahvaljujući ovome često se gaji za sopstvene potrebe ali i za ishranu onih koji nemaju uslova za proizvodnju.

Kvalitet zemljišta često određuje koju kulturu gajiti na njemu i to je često u suprotnosti sa željama proizvođača za gajenjem određene kulture. Pojedine ograničavajuće činioce moguće je rešiti sredstvima za zaštitu bilja, ali za neke to i nije moguće. Dobru analizu zemljišta i prilika koje vladaju na i u njemu je itekako potrebno obaviti pre zasnivanja proizvodnje krompira, posebno ako se zna da se krtole koje će služiti kasnije za ishranu razvijaju u njemu.

Visoku sposobnost preživljavanja u uslovima konkurencije tokom vremena stvorili su korovi. Semena korovskih biljaka zadržavaju sposobnost razvoja i po nekoliko godina po dospevanju u zemljište, pa u svakom trenutku u zemljištu se nalaze i po nekoliko godina stara semena korovskih biljaka.

Da bi sebi obezbedila opstanak a nama otežala suzbijanje, ova semena niču neujednačeno. Semenskim korovima treba onemogućiti nicanje i dalji razvoj, a za to je najbolje suzbijati ih odgovarujućim herbicidima.