Ozimi ječam [Barley (Winter)]

Ječam je, kao i sve žitarice, izložen brojnim neprijateljima: gljivicama koje izazivaju bolesti, korovima, insektima štetočinama. Kako bi se očuvao potencijal ječma za žetvu, neophodno je zaštititi ga od različitih parazita tokom celog ciklusa razvoja.

Ječam u poslednjih nekoliko godina dobija na značaju, iz više razloga. Jedan od razloga je što ozimi ječam koji se kod nas seje obično ima nešto višu zagarantovanu cenu od pšenice. Takođe, već u samom startu su potrebna manja ulaganja u seme i đubrivo, ranije napušta njivu, pa tako omogućava i neki postrni usev.

Kod setve treba koristiti seme koje je isključivo doraďeno i pakovano u doradnim centrima. Zašto? Kod ječma se za zaprašivanje semena koriste obično najefikasniji fungicidi koji se nalaze na tržištu i to sa pravom, jer se u plevama ječma obično zadržavaju spore parazita koje se prenose semenom na novu biljku i kasnije su limit i kvaliteta i visine prinosa.

Kako zaštiti ječam?

Prskanje ječma se, kao i kod pšence, obavlja iz dva tretmana, samo što tretmani padaju ranije.

Prvi tretman je u proleće u fazi drugug kolenca. Tada se primenjuju fungicidi koji će zaustaviti pegavosti, koja su pored pepelnice i rđe najčešće i najznačajnije bolesti.

Drugi tretman se obavlja u vreme pojave klasa iz lisnog rukavca. Ječam za razliku od pšenice nema fuzariozu klasa već mu je potrebno očuvati lisnu masu zdravom da bi ostao zdrav i klas.

Zaštita semena

Dosadašnji rezultati pokazuju da fungicid Systiva^® veoma efikasno deluje na najznačajnije bolesti u ječmu. Njegovo dejstvo kod ječma je još više izrženo nego kod pšenice. Bolesti lista koje se javljaju na ječmu tokom jeseni, zime i proleća utiču negativno na prinos ječma više nego na prinos kod pšenice. Zato je setva semena tretiranog fungicidom Systiva^® gotovo obavezna mera u gajenju ječma.

Šta napada ječam i kada ga treba štititi?

Često, ako je jesen topla i duga, a redovno sa proleća, kod ječma se javljaju bolesti tipa pegavosti koje imaju različite prouzrokovače u vidu gljivičnih oboljenja i te bolesti su uglavnom limit prinosa.

Tu prednjače prugavost ječma, mrka pegavost, mrežasta pegavost i siva pegavost. Naravno, i ječam napadaju pepelnica i rďa, koja u pojedinim godinama i pojedinim varijetetima može da napravi značajne štete, mada su poslednjih godina, kao limit prinosa, uglavnom dominirale bolesti pegavosti lista ječma. Zajednička karakteristika tih bolesti je da se u proleće naglo razvijaju u donjim spratovima useva, i da kasnije prate biljku u porastu. Obično, sa primenom herbicida u proleće, a to je u fazi drugog kolenca, primenjuju se i fungicidi koji će zaustaviti pegavosti i neće dozvoliti napredovanje bolesti prema listu zastavičaru i klasu.