Poljoprivredna rešenja
Poljoprivreda

Kontakt

Pčele i poljoprivreda – kako obezbediti plodnu saradnju

Neobjašnjiv porast smrti kod medonosnih pčela postala je velika briga. Budući da su medonosne pčele jedan od najvažnijih oprašivača divljih biljaka i useva, usko su povezane i sa poljoprivredom i sa biodiverzitetom.

Od 1961. godine, beleži se rast od 45 procenata u gajenju medonosnih pčela u celom svetu. Međutim, tokom poslednjih nekoliko godina, veliki broj pčelara je pretrpeo velike gubitke u Evropi, Sjedinjenim Državama i drugim zemljama.

U Evropi veliki broj pčelara pretrpeo je značajne gubitke rojeva tokom zime od 90tih godina prošlog veka. Pouzdani statistički podaci procenili su da je izgubljeno između 5 i 35 procenata kolonija u periodu od 2002. do 2010. godine, a najviše rojeva stradalo je tokom zime 2002/03. Gubici od oko 10 posto su se prethodno smatrali normalnim. Divlje pčele i medonosne pčele imaju važnu ulogu u UK jer oko 85% zasada jabuka i 45% zasada jagoda zavisi upravo od njih.

Za to je zaslužno nekoliko međusobno povezanih faktora

Raste uverenje da su faktori koji međusobno delaju poput parazita, bolesti, prihrane, pčelarstva, vremenskih prilika i genetike zaslužni za činjenicu da je opstanak pčela sve teži.

Paraziti i virusi se u današnjem svetu koji je dobro povezan veoma lako šire. I Varroa destructor (parazitski crv i prenosilac virusa) i Nosema spp. (parazitska gljivica) narušavaju imuni sistem i zdravlje pčela. Samim tim, mnogi virusi – za koje se ranije nije znalo da prouzrokuju bilo kakve simptome bolesti kod pčela – postali su fatalni.

Ograničena genetska raznovrsnost medonosnih pčela – koje su uzgajane od ograničenog broja porodičnih linija kako bi bile manje agresivne i produktivnije – takođe je mogla uticati na imunitet. Na primer, procenjuje celokupnu populaciju medonosnih pčela u Sjedinjenim Državama okuplja oko 500 matica.

Moderna poljoprivreda smanjila je i različite vrste polena na poljoprivrednom zemljištu, što je uticalo na ishranu pčela. Novi faktori stresa stvoreni su tako što se pčelama menjala životna sredina jer komercijalna polinacija tera pčelare da prenose košnice u udaljene krajeve i nepoznatu sredinu, tako što se pčele zatvorene na malom prostoru.

Klimatske promene mogu se smatrati još jednim faktorom, jer prouzrokuju sve oštrije zime i vlažnija proleća u Evropi. Mlade pčele koje prežive ovakve uslove često budu narušenog zdravlja.

Uloga proizvoda za zaštitu bilja

Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) i na osnovu dugoročnih studija sprovedenih u Nemačkoj i Francuskoj, bilo kakva korelacija između ozimih gubitaka rojeva i prisustva pesticida je retka. Međutim, ta diskusija je još uvek aktuelna i potrebna su podrobnija istraživanja. BASF blisko sarađuje sa svojim partnerima kako bi ispitali sumnjive uticaje pesticida i pomogli u smanjivanju neadekvatnog korišćenja proizvoda za zaštitu bilja.

Pregled

Broj pčelara i košnica u Evropi

Europe Map
Top