Zdravi usevi znače bezbednu hranu
Tokom proteklih četrdeset godina dostignuća u svetu nauke omogućila su kupcima veliki izbor hrane visokog kvaliteta koju oni mogu da priušte. Međutim, modernizacija poljoprivrede dovela je do zabrinutosti kod kupaca naročito po pitanju upotrebe pesticida.
Za poljoprivrednike, proizvodi za zaštitu bilja su važno sredstvo u njihovom celokupnom asortimanu gajenja useva. Izazov je imati obimne prinose visokog kvaliteta po pristupačnim cenama,i istovremeno dostići visoke standarde koje zahtevaju i kupci i prodavci.
Upotreba pesticida je opravdana na prvom mestu ukoliko je sprovedena jedna nezavisna, stručna procena rizika pod nizom neželjenih okolnosti i koja uključuje visoke standarde bezbednosti, i na taj način trajno potvrđuje da su bilo kakve zaostale materije nakon propisane upotrebe proizvoda ispod nivoa bezbednog po potrošače.
Što se tiče propisa za upotrebu, poljoprivrednici imaju dobru poljoprivrednu praksu vodeći računa da pesticide koriste samo kada je to neophodno, a i tada, što je manje moguće.
Osim standarda za bezbednost, koriste se i posebni standardi za trgovinu koji se nazivaju Maksimalni dozvoljeni ostatak pesticida (MRLs), koji se još koriste i da se proveri da li je pesticid pravilno primenjen.
Takođe je važno znati da: prekoračenje maksimalne dozvoljene količine ostatka pesticida ne mora nužno da predstavlja rizik po zdravlje, jer su standardi za trgovinu obično daleko ispod granice bezbednosti, koje podrazumevaju i granice široke upotrebe. U svakom slučaju, to ne ukazuje na neadekvatno korišćenje pesticida. Industrija za zaštitu bilja gleda na svaku zloupotrebu standarda za trgovinu kao neprihvatljivu i posvećena je eliminisanju ovog problema.
Da li ste znali?
Zaštita bilja za bolji kvalitet i veće prinose
Usevi moraju da se uhvate u koštac sa 30.000 vrsta korova, 3.000 vrsta nematoda i 10.000 vrsta insekata koji se hrane biljkama, a svi oni mogu imati izrazito negativan uticaj na prinose nakon žetve. Gljivične bolesti do kojih dolazi prirodnim putem takođe mogu oštetiti nezaštićene biljke. One su sposobne ne samo da izazovu značajne gubitke kod prinosa, već i da budu zaražene mikotoksinima, veoma otrovnim supstancama koje proizvode same gljivice.
Danas su, na svu sreću, velike greške u uzgajanju ili glad u zemljama sa dobrorazvijenim poljoprivrednim sektorom stvar prošlosti. Ipak, poljoprivrednici i dalje gube 20 do 40 procenata godišnjih prinosa zbog korova, štetočina i biljnih bolesti. Bez zaštite bilja, ova cifra bila bi dva puta veća.