Bolesti stabljike [Cochliobolus sativus]

Sinonim

Oboljenje mrke pegavosti

Rasprostranjenost / prenošenje

Izazivač se prenosi preko zaraženog semena i inficiranih delova biljke ječma. Pogoduju mu kasno zasađene kulture letnjih žitarica jer je izazivaču veoma potrebna toplota. Toplota i suvo tlo su povoljni uslovi za primarnu infekciju na klici i osnovi stabljike. Za sekundarnu i narednu infekciju su odgovorne konidije, koje zru na uginulim delovima tkiva. Njih raznosi vetar. Na temperaturama od 20°C i vlažnosti listova od najmanje 16 časova bivaju zaraženi list i klas.

Stanište

Ječam, prvenstveno letnji ječam; takođe pšenica, durum pšenica i rogač

Dijagnoza

Izazivač napada listove, osnovu stabljike i klasje. Pod lupom se može razlikovati od drugih bolesti mrke pegavosti: njegovi nosači spora stoje pojedinačno i nose jednu do dve, crne savijene spore, oblika banane. Na osnovi stabljike se mogu videti prugaste, tamnosmeđe nekroze, koje prelaze na zdravo tkivo. U slučaju jake zaraze, osnova stabljike truli. Na donjim listovima se obrazuju lezije, koje se šire na čitav list. S vremenom se formiraju tačkaste, vretenaste do ovalne tamnomrke pege na listovima. Pege se povezuju i listovi umiru, pri čemu se zadržavaju crno-smeđe fleke na nekrozama. Na klasju se pojavljuju smeđe-crne nekroze. Golim okom se mrka pegavost može pomešati sa truleži crnih nogu, oboljenjima izazvanim gljivama Fusarium ili mrežastom pegavošću (Spot-Tip). Nosači spora liče na vrste Alternaria i Cladosporium.

Suzbijanje

Preventivne agronomske mere:

• Obraditi ostatke žetve,

• Ne birati uske plodorede ječma i pšenice,

• Podsticati brz rast mladih biljaka (tako što se ne seje suviše duboko i ne kad je suviše vlažno),

• Ne sejati suviše rano zimski ječam,

• Ne saditi suviše kasno letnji ječam,

Mere fungicidima:

• Nikakve posebne mere, pošto se prilikom suzbijanje drugih relevantnih patogena ječma može dobro obuhvatiti i mrka pegavost.