Voda

Izvor života i dragoceni resurs za poljoprivredu

Voda je osnova ekonomskog i društvenog razvoja. I, premda je veći deo zemljine površine prekriven vodom, voda postaje resurs koji se može eksploatisati tek onda kada mogu da je iskoriste ljudi, industrija ili poljoprivreda. Veći deo sveže vode koristi se u poljoprivredi, npr. za navodnjavanje. Zapravo, 70 posto ukupne količine vode koja se iskoristi otpada na poljoprivredu, a ta brojka se penje na 95 procenata u zemljama u razvoju.

Ove cifre možda deluju velike, ali su te količine vode zaista neophodne za proizvodnju dovoljne količine hrane za populaciju koja raste. Prema FAO, biće potrebno dodatnih 14 posto kako bi se dostiglo neophodnih 55 procenata povećanja u proizvodnji hrane do 2030. godine. Predviđa se da će u narednih 50 godina nestašica vode u poljoprivredi biti najveći problem sa kojim će se proizvodnja hrane suočiti.

U proteklih 50 godina duplirane obradive površine koje se navodnjavaju

Dok su dnevne potrebe za vodom samo dva do četiri litra po osobi, za proizvodnju od 1.000 kilodžula hrane u proseku je potrebno oko 83 litara vode. Na primer, da bi se proizvela jedna jabuka potrebno je 70 litara vode. Međutim, izračunavanje i procena upotrebe vode za proizvodnju hrane je vrlo teška, jer zavisi od izvora / porekla vode i njene dostupnosti. Neophodno je napraviti razliku između poljoprivrede koja se koristi kišnicom, i koja zavisi od prirodne količine kiše, i poljoprivrede bazirane na navodnjavanju. Zemljište koje se navodnjava menja prirodni ciklus vode, jer povlači vodu sa površine ili iz zemljišta koja se koristi za uzgajanje useva kod intenzivnih poljoprivrednih sistema. Nasuprot tome, poljoprivreda koja se bazira na kišnici oslanja se na prirodne klimatske uslove i nema direktan uticaj na ciklus vode, pa je samim tim osetljivija na nepovoljne uticaje vremena i klimatskih promena, pa je manje produktivna.

Navodnjavanje ima veliki doprinos u obezbeđivanju stabilnih zaliha hrane za svetsku populaciju. Tokom proteklih 50 godina, stanovništvo Zemlje se dupliralo, a globalni sistemi za proizvodnju hrane su na neverovatan način odgovorili na ovo uvećanje potrebe za hranom. Sa ukupnom površinom obradivog zemljišta koje se tokom ovog perioda uvećalo za svega 12 posto, površine koje se navodnjavaju su duplirane, što je najveći razlog za neto uvećanje u proizvodnji hrane.

Neophodno povećati efikasno iskorišćavanje vode u poljoprivredi

Tehnologija u poljoprivredi može da pomogne da se sačuva voda – bilo direktno kroz bolje sisteme za navodnjavanje ili sadnjom kultura kojima treba manje vode, bilo indirektno preko proizvoda i metoda koji povećavaju prinose. Svake godine od 20 do 40 procenata useva širom sveta izgubi se usled borbe sa korovom, štetočinama i biljnim bolestima. Smanjenje tih gubitaka preko optimalne zaštite bilja ili genetske modifikacije povećalo bi prinos po jedinici vode (efikasno korišćenje vode). Druge mogućnosti uključuju izmene pri izboru ishrane i žetve kako bi se usredsredili na one useve i hranu za koje je potrebno manje vode i, na kraju, izbegavanje rasipanja hranom, jer to automatski znači i rasipanje vodom.

Mora se održavati dobar kvalitet vode

Bilo kako bilo, važno je naglasiti da moramo da čuvamo i kvalitet vode koja se koristi u poljoprivredi, naročito kada se u velikoj meri primenjuje intenzivan sistem proizvodnje. Pravilno korišćenje proizvoda za zaštitu bilja, poput izbegavanja prosipanja i pametno korišćenje đubriva, imaju ključnu ulogu u održavanju dobrog kvaliteta tehničke vode.

Još jedan bitan faktor koji utiče na kvalitet vode je da ona bude upotrebljiva za ljude, što se, na primer, može uraditi njenim filtriranjem kako bi se odstranile bakterije iz pijaće vode. I, na kraju, komarci i ostali insekti koji se razmnožavaju u vodi mogu ugroziti ljudsko zdravlje širenjem zaraze poput malarije ili denga groznice. Rastvori za prečišćavanje vode mogu imati važnu ulogu i postarati se da vodena korita budu izvori zdrave pijaće vode umesto rezervoari vodoprenosivih bolesti.